Иако је Кабрамата насеље у западном делу Сиднеја где се већ назиру фарме и шуме, као и национални паркови, ипак се зaжели и одавде отићи ван града, у једно мирније односно пустије место. Да се доживи нека посебна тишина какву данас налазимо само у манастирима. Угред буди речено, “еримос” значи “пустиња” па отуда имамо српско презиме Јеремић и например манастир Ремета у Срему.

Тако су ето неки Срби, махом “ђаци” оца Николе Билића; они који често похађају његова предавања религијске садржине, пошли са “вероучитељем” протом до манастира Покрова Пресвете Богородице у Талонгу, код игумана архимандрита Данила, на Литургију друге недеље часног поста ове 2011. године. Киша је лила "к’о из кабла", било је опасно одлучити се на пут који није ни кратак, негде око стошездесет киломetara од Кабрамате.

Уздајући се у Бога кренуло се пут манастира. Путовало се у два мала аутобуса и неколико аутомобила.

И нисмо се преварили. Бог је, као и увек, био у помоћи а кише није било кад одмакосмо од Сиднеја.

Посматрали смо раним јутром лепу природу која буја и напредује у правом смислу те речи, а која потсећа на родни крај. Јер ништа није лепо ако не потсећа, нас старије, на место где смо расли и младост провели.

Мислило се о Старом крају као и Манастиру у који одлазимо. Имамо ми благослов архимандрита Данила, али опет како ће то све да буде!?

Напуштамо асфалт и возимо се слабијим путем него што је код нас некад био макадам. Ипак све је лепо. Нисмо ми овде по први пут, бар већина од нас.

Овај манастир напредује од самог оснивања, а посебно од кад је вредни радник, поменути отац Данило, дошао на кормило истог. Кад се год дође види се да је нешто дограђено, промењено, доведено у ред. Овде се поништава она народна "једна ласта не чини пролеће" ова “ласта” много чини; уз помоћ осталих, наравно.

Прво и најважније увек је света Литургија. Кад је у питању живот верних онда је Литургија, не само најважнија него све, ама баш све, без Литургије нема Цркве.

То народ зна, а и ако не зна- осећа, има то у подсвести.

Служе отац Данило, отац Никола- писац ових редова, и протођакон Живота (Жика) Петровић. Народ се тиска, купује свеће, исповеда. Отац Данило је строг, баш зато га народ и посећује и цени. Богу нека је хвала доста се присутних причестило, до душе Велики је тј. Часни пост.

Отац Данило држи придику, што би рекли наши Срби из Даламције, проповеда. Проповед је сажета али садржајна и душеполезна- души корисна.

Свакако да је вредно поменути много више, али неком другом приликом.

Протојереј ставрофор хаџи-Никола Билић