Опште напомене

Након вишегодишњег рада Заједничког законодавног одбора, дакле чланова Законодавних одбора обе Епархије, утврђен је текст предлога новог Устава Српске Православне Цркве у Аустралији и Новом Зеланду, Нацрт новог Устава.

Предлог или Нацрт новог Устава је крајем јуна месеца достављен подручним црквеним општинама на увид.

Чланови црквених општина имају и право и дужност да дају своје мишљење и коментаре на предложени текст. Они то своје право остварују било на редовним или ванредним Скупштинама својих локалних општина. (До сада је неколико општина већ одржало заседање Скупштина на којима је разматрано ово питање а већина преосталих општина је заказало одржавање Скупштина за следећу недељу.)

За 4. септембар заказано је заседање највиших тела обе Епархије (Епархијског Савета Епархије аустралијско-новозеландске и Црквено-Народног Сабора Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије Новограчаничке).

Оба ова тела, једино, имају право, према прописима важећих Устава обе Епархије, да одлучују о прихватању предложеног нацрта Устава сходно мишљењу и предлозима чланства црквених општина које представљају на заседању.

Предложени текст Устава на том заседању може да се мења на основу достављених мишљења, коментара и предлога чланства црквених општина или да се прихвати у свом садашњем облику. Чак и кад се Нацрт Устава прихвати он не ступа на снагу док није одобрен од стране Светог архијерејског сабора СПЦ јер је Српска Православна Црква у Аустралији „канонски и јерархијски саставни део аутокефалне Српске Православне Цркве са седиштем у Београду“ (Чл. 1 предложеног Устава).

Оно што је веома важно знати у вези са предложеним Уставом јесте чињеница да је он неопходност, обзиром да се већ скоро двадесет година од помирења и канонског уједињења Слободне Српске Православне Цркве са мајком Црквом, Српском Православном Црквом, након готово 40 година нејединства, ради на доношењу заједничког Устава, како је и предвиђено и договорено Актом о помирењу.

Процес доношења заједничког Устава раније одвојених црквених ентитета, из истих разлога, је спроведен у Америци и Канади.

Предлог новог Устава за Аустралију и Нови Зеланд заснива се првенствено на:

• Светом Писму и Светом Предању Свете Православне Цркве
• и Правилима Васељенских Сабора и од њих признатих апостолским Правилима и правилима помесних сабора Светих Отаца.

Предлог новог Устава

• у сагласности је са прописима Устава Српске православне Цркве (Српске Патријаршије)
• рађен је по узору на заједнички Устав који је већ одобрен и ступио на снагу у Америци и Канади.

У поступку доношења овог предлога новог Устава за СПЦ у Аустралији и Новом Зеланду водило се рачуна да се прописи садашњих и још важећих Устава обе Епархије оставе неизмењени где год је то било могуће обзиром на новонасталу ситуацију.

Изменама је прибегавано само по два основа:

• Тамо где се могло а требало је нешто поправити и усагласити са учењем Православне Цркве
• Тамо где је новонастала ситуација везана за сједињавање две Епархије захтевала корекције.

Усвајањем новог (предложеног) Устава оствариће се толико жељено, неопходно и дуго очекивано јединство наше Цркве и на просторима Аустралије и Новог Зеланда.

РЕАГОВАЊА

Последњих неколико недеља, бар према мојим сазнањима, појавило се неколико иступа, углавном појединаца, и углавном негативних, у односу на текст предложеног Устава и вишеструко иступање једне организације под именом Забринути мирјани, такође негативно, чак шта више агитујуће, пропагандно и са много неистинитих тврдњи о суштини проблема.

Хоћу да нагласим основну чињеницу коју многи превиђају а то је да је питање Устава унутрашња ствар Цркве а не јавна расправа или референдум грађана, и тиче се само верника Српске Православне Цркве.

Према постојећим прописима тренутно важећих Устава наших Епархија у Аустралији чак ни сви верници немају могућност да одлучују о Уставу него само тзв. „финансијски чланови“ црквених општина. Стога ме чуди да неколико поменутих иступа као главну замерку предлогу новог Устава, а зарад неке демократичности и транспарентности, помиње предвиђено постепено прелажење на принцип старатељства уместо досадашњег финансијског чланства, јер ће принцип старатељства управо укључити више верника у процес одлучивања о животу Цркве него досадашњи начин.

Напомињем да су ми познате и неке замерке појединих од ових иступања које су сасвим на месту али се овде нећу освртати на њих.

Ни простор ни време ни здрав разум не дозвољава ми да се осврћем на све што сам чуо и прочитао по питању „Новог“ Устава. Осврнуо бих се само на писање дневног листа

„ВЕСТИ“, издање за Аустралију, од понедељка, 5. августа 2010.

Вести су, из ко зна којих разлога, нашле за сходно да посвете „дужну“ пажњу агитаторском позиву организације „Забринути Мирјани“ упућеном верницима Српске Православне Цркве у Аустралији, да не гласају за прихватање предложеног Устава, са упозорењем да би се у супротном могли наћи на суду. И све то без икаквог образложења осим навода, опет „мирјана“ да је „исти/сличан устав, прихваћен и усвојен од верника у САД“  и да то „само доводи до конфузије“.

Заиста конфузно да конфузније не може бити.

Поред тога, Вести наводе да је ово „досад најозбиљније организовано супротстављање нацрту новог устава који, уз остало, предвиђа .... враћање права одлучивања свим парохијанима, што, такође, подразумева и престанак рада постојећих повереништава“. Ово је једино што су у поменутом чланку Вести рекле као своје, (осим једног „наводно“).

Ово што су Вести рекле и јесте спорно и, и те како, уноси конфузију по питању Устава. Зашто? Зато што не одговара истини и зато што додатно долива „уље на ватру“ и „тера воду на воденицу“ „забринутих“, који оваквим и сличним измишљотинама, искренутим тумачењима, нетачним цитатима и отвореним лажима плаше верни народ, покушавају га збунити и „завести за Голеш планину“.

Није тачно да предлог Устава даје право одлучивања свим парохијанима, јер Члан 19, Тачка 6. гласи: „...само старатељи имају право да присуствују, учествују и гласају на скупштинама Црквене општине, и могу такође да буду номиновани и бирани у Црквени одбор и за чланове Сабора Митрополије“.

Поготово није тачно да се укидају трастији или да долази до „престанка рада постојећих повереништава“, јер Члан 26. (имовина), Тачка 3 (имовина црквених општина), Ставка а) гласи: „Свака Црквена општина је власник покретне и непокретне имовине коју она купи, која јој је дарована или пренесена на њу, укључујући, али се не ограничавајући на: цркве, капеле, гробља, свештеничку кућу, школе, културне и друштвене центре, пикник терене, фондове, установе, фондације, или било коју другу покретну и непокретну имовину, која служи потребама црквене општине;

А још увек у вези са истим питањем, Члан 26. Тачка 3, Ставка ђ) каже: „Покретна и непокретна имовина црквене општине може бити држана од повереништва или другог правног ентитета који је одобрен од Управног Одбора Митрополије...“

Не знам где су Вести нашле извор за горњу неистиниту тврдњу. Вероватно су и то посудиле од „мирјана“ али је нису ставили под наводне знаке да не би испало да је сав поменути „чланак“ пропагандни летак „мирјана“, а суштински он то заиста јесте.

Право је сваког гласила да, уколико нађе за сходно, пренесе одређене информације али је основни ред и правилан поступак, поготово кад су овако стручне, осетљиве и судбоносне ствари у питању, „да се чује и друга страна“.

Остајући и надаље у љубави Христа Спаситеља, искрено и с поштовањем,

Протојереј-ставрофор Миодраг Перић,

Члан Заједничког законодавног одбора

И Архијерејски намесник за Исток

Епархије аустралијско-новозеландске СПЦ