

Црквено-народном сабору
Епархија Српске Православне Цркве
у Аустралији и Новом Зеланду
Мелбурн, Аустралија
...Молимо се свагда за вас да вас Бог наш учини
достојнима звања и испуни сваку благу намеру доброте и
дело вере у сили, да се прослави име Господа нашега Исуса
Христа у вама и ви у њему, по благодати Бога нашега и
Господа Исуса Христа (ΙΙ Сол. 1,11 – 12)
Ваше Преосвештенство,
часни оци и браћо свештеници и ђакони,
преподобни оци и браћо свештеномонаси и монаси,
преподобне сестре монахиње,
драга у Христу браћо и сестре
и, посебно, драга наша српска децо,
Испуњени дубоком благодарношћу Тројединоме Богу, желимо да све вас, у љубави и у служби јединства сабране на ванредном, црквено-народном сабору Епархија Српске Православне Цркве у Аустралији и Новом Зеланду у граду Мелбурну 04. септембра 2010. године, очински и братски поздравимо у име све пуноће Мајке Цркве.
Ваше овогодишње сабрање на црквено-народном сабору у Мелбурну од историјског је значаја, јер је то, после дугих и тужних деценија разједињености, први пуни заједнички Сабор јединствене Српске Православне Цркве у Аустралији и Новом Зеланду. Ваше – од сада заједничко – сведочење Христа широм Петог континента ваистину је велика радост за сву пуноћу наше мученичке и Христу вазда одане Цркве. Радују се данас душе свих оних који се пре вас потрудише у вери, нади и љубави Христовој, душе ваших родитеља у вери, али не мање и душе ваших очева и мајки, и дедова ваших, који понеше собом у далеки свет неокаљану лепоту Лика Христовог и верност своме светосавском роду.
Ваше овогодишње саборовање омогућено је великим и истрајним трудом свих вас на зацељењу дубоке ране из 1963. г, на основу постигнутог литургијског јединства и братског помирења (1992). Чувајући благообразност и свештени поредак Цркве Христове, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је (својом одлуком Синбр. 939/зап. 772 од 24. августа 2010. године) начелно прихватио нацрт новог Устава ''Митрополије аустралијско-новозеландске'', који је плод интензивног рада Заједничког законодавног одбора и чијим усвајањем ће, ако Бог да, бити остварено потпуно црквено-административно јединство православних Срба у Аустралији и Новом Зеланду. Ваш нови Устав омогућиће вам да у љубави и верности Светом Предању Цркве чуваше јединство Духа свезом мира (Еф. 4,3) и да тако идете из силе у у силу, хранећи се и напајајући се једином животодавном храном, божанским Телом и Крвљу Спаситеља и Искупитеља нашега, која нам се дарује на светој Литургији.
Ваша Мајка Црква у Отачаству итекако добро памти сва добра која нам ви, наша просторно далека, а срцу увек блиска деца, чинисте и чините. Небројене тегобе кроз које, по Божијем допуштењу, прођосмо и кроз које још увек пролазимо ви сте љубављу, бригом и верношћу својом ублажили, доказујући и на тај начин колико је у вама присутна свест о томе да сте неодвојиви део мученичке Цркве и страдалног народа нашег.
Вашим присуством у Аустралији и Новом Зеланду ви сте неизбрисиви део пуноће васељенског Православља. Ваши и стари и нови храмови широм тих простора су храмови Једне, Свете, Саборне и
Апостолске Цркве и органска веза духовним наслеђем наше Српске Цркве и народа. Потрудите се зато да јединственим сведочењем Распетог и Васкрслог Христа заиста будете светлост свету (Мат. 5,14).
Искушења којима сте изложени у инославном, практично све виже обезбоженом светуј, требало би да из дана у дан упућују ваш ум и ваша срца једино ка Господу, на основама нашег српског светосавског предања. Јер, ма где да живите и делима својим Бога прослављате, ''Господња је земља и што је год у њој, васељена и све што живи на њој'' (Пс. 24,1), у истинском јединству вере и наде са свим православним народима, на првом месту са својим светим прецима Старога Краја, али и с поштовањем према хришћанима других вероисповедања, поред којих и са којим аживите и радите, потрудите се да светосавском честитошћу и марљивошћу, и данас се надахњујући и хранећи једино Благим Христом, у Цркви проналазите богоспасавајуће одговоре на сва питања која живот поставља пред вас!
Нека све учеснике и сатруднике црквено-народног сабора у Мелбурну, у Господу драга наша децо духовна, у једној вери и једној нади, а особито вас, драга децо српска са широких простора Аустралије и Новог Зеланда – води и прати благослов Господњи! Нека би вам се Свемилостиви Бог, молитвама Своје Пречисте Мајке, светог Оца нашег Саве и свих светих, подарио све оно што је за спасење потребно, па да, ''док имамо времена, чинимо добро свима, аособито својима по вери'' (Гал. 6,10). Амин.
У Београду, 1. септембра 2010. г.
АРХИЕПИСКОПИ ПЕЋКИ
МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И
ПАТРИЈАРХ СРПСКИ
+ИРИНЕЈ




