"Монах је молитвеник за све људе.
Он плаче за све људе.
Ово је његово главно служење"

Старац Силуан

Анђелски живот, овде на земљи своју красоту и богатство оплемењује сваки својим “друкчијим” (инок, инаковиј-другачији) чланом опредељеним и организованим по прототипу евхаристијске заједнице.

Дарови девствености и сиромаштва приношени Господу својом ванвременом лепотом одраз су универзалне тежње за Тројичним Божанством; Оцу, Сину и Духу Светом предаје се оно личносно што човек својом добротом, вером, знањем… собом носи.

Сваки је монах вредан по ономе што Цркви својој дарује.Зато га Господ и свет жељно и жудно ишчекују и траже.Монашење брата у Христу Александра Мракића отелотворење је такве потребе и чежње.Вредност његових дарова закриљених небеским покровитељством Светог Силуана Атонског од силног су значаја за Епархију ваљевску.

С благословом Његовог Преосвештенства Епископа Ваљевског Г.Милутина замонашен је у чин мале схиме у очи Светог Николе 2010. у манастиру Пустиња, крај Ваљева, добивши као добри војник Христов монашко име Силуан.

У древној светињи храма Ваведења Пресвете Богородице у ноћи 18.децембра ововремено се стопило с’ вечним. Благодат Духа Светога, којом нам се даје да видимо славу Божију и чувамо је волећи непријатеље и благодарећи за све излила се на читаву творевину – Божанску и људску. Богочовечанска љубав Васкрслога Христа пројавила се кроз амбијент зимске ноћи. И људи и природа славећи Бога радовали су се новом иноку, саслужитељу Христовом, позваном да буде сатрудник Господњи у делу спасења света. Вођен руком свог духовног оца, јеромонаха Варнаве из манастира Раковац, Епархије сремске, пред којима су ходили свећеносци нововаспостављеног манастира Грачаница, крај Ваљева, уходао је у “садашњу лаку невољу” (2.Кор.4,17) брат Александар-монах Силуан.

Молитвено присуство монаштва манастира Раковац, Лелић, Јовања, сестринства манастира Пустиња… најближе родбине и гостију из Аустралије и Немачке потврдили су речи древног монаха Антонија Египћанина да “од ближњег нашег долази нам живот…” на спасење душа и тела наших.

А на Светог Николу у манастиру Лелић монах Силуан је свечано рукоположен у чин јерођакона добивши тако благослов још једног великог угодника Божијег, Светог Владике Николаја.

Молитвама Светог Владике Николаја, Светог Јустина Ћелијског и свих Светих да Бог да да се монаштво на простору Епархије ваљевске и читавог Православног света умножи на добробит и спасењу свију… јер

"Монашки живот је
похвала Цркве Христове"

Св. Исак Сирин

извор: Епархија ваљевска