Слава Светог Саве прослављена је у храму који носи његово име у сиднејском Флемингтону тачно на дан славе у среду, 27. јануара ове године. Иако је био први радни дан, после Дана Аустралије, као и увек на имендан цркве, скупио се велики број парохијана и гостију да свечано прослави овај значајни празник. После великих врућина, овога дана било је идеално благо топло време и Бог и Свети Сава су и на овај начин наградили све присутне на прослави. Свету литургију су слузили месни парох отац Владислав Ђорђевић и протођакони Саша Чолић и Живота Петровић. Помагао им је ипођакон Вељко Мракић.
Као и увек када се слави храмовна слава, тако је и овога пута при крају свете службе извршен троструки опход око цркве.
Отац Владислав је резао славски колач достојним домаћинима овогодишње славе брачном пару Љубомиру и Иванки Вучић, а домаћинства славе за 2011. годину примио се брачни пар ипођакон Вељко и Јања Мракић. Нека им буде са срећом!
Главну улогу у појању током службе уз асистенцију чланова црквеног хора имале су наше драге гошће, монахиње Февронија и Злата из манастира Ћелије, из Ваљевске епархије Његовог Преосвештенства Владике Милутина, који је успешно столовао до пре три године Епархијом aустралијско-новозеландском. Његовим великим залагањем и еванђелским трудом Игуманије Гликерије и њених сестара изграђен је у грубим радовима и покривен кровом храм са три олтара посвећених Светом Сави, Св. мученику Јустину философу и преподобној Марији Египћанки.
Оне су дошле да прикупе и део потребних средства од наших овдашњих верника за довршење овог вредног храма, који ће бити од великог значаја за поменуто сестринство и благоверни народ у ваљевском крају. Иначе манастир Ћелије је један од најзначајнијих манастира СПЦ због чињенице да је он био дом преподобног о. Јустина Поповића, од када су га нове власти, после завршетка Другог светског рата протерале са Београдског универзитета 1947. па до његовог упокојења 1979.године. У њему је ава (отац на арамејском, како су га звале монахиње и ученици) Јустин створио најзначајнија дела и однеговао своје ученике, наше данас најзначајније и најеминентније епископе СПЦ. Слободно се може реци да је захваљујући милости Божијој изливеној кроз овог великог теолога и духовног оца, СПЦ спасена и сачувана до оног времена када је поново могла слободно дисати и раширити своја крила. О овоме сам шире сазнао од протођакона оца Саше Чолића...
Уверен сам да смо се ми овдашњи Срби показали довољно издашним на плану донација напред поменутом новом храму.
Писац ових редова, професионални музичар, не може, а да не подвуче лепоту гласова сестара Февроније и Злате, њихову музикалност и изражајност у појању. Ретко је чути тако јасну дикцију (изговор речи) и дисајну снагу, јер певају дуге музичке фразе на један дах. Нисам их питао, али сам заиста имао утисак да су се оне певачки школовале. Нека их Бог за њихов допринос издашно наградјује!
После Свете литургије отац Владислав је кратко говорио о лику и делу Светога Саве, па је затим топло поздравио и захвалио сестрама Февронији и Злати на њиховој посети и њиховом активном учешћу на Светој литургиј и позвао све присутне на трпезу љубави у црквеној сали, коју су приредили домаћини храмовне славе за ову годину брачни пар господин Љубомир и госпођа Иванка Вучић.
Председник ЦСО Свети Сава Драган Радовић је у име црквеног одбора даровао сестринству манастира Целије примерак Споменице храма Светог Саве у сиднејском Флемингтону, издате 2004.године поводом Златног јубилеја ове прве Српске православне цркве, изграђене и освећене у Аустралији (1954 – 2004).
Коло српских сестара "Мајка Југовића" при храму Светог Саве, на челу са Председницом кола Славицом Павловић, приредило је као и увек веома укусан и обилан ручак на задовољство свих...
У недељу, 31.јануара у црквеној сали храма Светог Саве у Флемингтону одржана је пројекција филма "Студеница у мом срцу", за који је наша драга и поштована гошћа из Београда Др Снежана Николајевић одржала уводно предавање. Говорила је о томе како је настао овај филм, у коме је она имала значајног учешћа, као сценариста и уредник. Упознала је присутне, који су се окупили у лепом броју, да је идеја потекла од чланова Музичке омладине Београда још далеке 1989. године и да је окупљање младих музикалних љубитеља духовне музике произвело као резултат сталну манифестацију - Летњу духовну академију у Студеници.
У овом филму главни јунак је руски диригент Генадиј Дмитријак, који је са младим учесницима Академије припремао духовну музику српских и руских аутора. Чули смо завидне интерпретације хорских музичких дела и веома похвалне изјаве бројних учесника о садржини Академије, музичком искуству које су на њој стекли и о потреби да се увек враћају Студеници.
Проф. Слободан Живковић